Анегдота као основ за причу, поговор у књизи „Време старог сома”, Драгана Бискуповића, Београд, 2003, стр. 207-211.
Драган Бискуповић је био професор српкохрватског језика и југословенских књижевности. Бавио се новинарством, писао прозу и уређивао књиге. Рођен је у Горачићима у подножју Јелице планине. Милован Витезовић, рецензент књиге „Време старог сома” између осталог пише: „Писац се суди са својим временом, ма о чему писао, сматрао је Меша Селимовић (у поводу свог Дервиша). Драган Бискуповић се суочава са својим временом у својим сатиричним списима, судећи се, па и пресуде изражавајући у хибернацији слободног разуме”. Бискуповић је објавио и књигу кратких прича, романсираног карактера под називом Атеисти граде цркву.
Људска фигура у боји ватре и мрака или о сликарству Владимира Величковића, Наслеђе, бр. 1, Крагујевац, 2004, стр. 153-155.
У српском издаваштву и култури с краја 2003. године појавила се књига необичног изгледа, концепције и техничког квалитета. Монографија са једноставним насловом Величковић настала је, рекло би се, у маниру препознатљивог рукописа Слободана Лазаревића, који је о Владимиру Величковићу, о његовим сликама и симболизацији тог и таквог стваралаштва написао студију по свим критеријумима изванредну, особену и надасве са храбрим новим погледом који је у паралелама, контрастима и тумачењима изнова покренуо промишљања која долазе са становишта комплексног критичког става и истраживачког поступка. Ова монографија је таквога значаја и домета да је завредела и промоцију у једној од најзназајнијих институција, у Српској акдемији наука и уметности.
