линк према часопису „Кораци”:
https://koraci.net/2023/04/

ЗУПЧАНИК И ПТИЦЕ

[Зупчаник Резани челик]

Зупчаник седмокраки окреће се спорим ходом Траје време 21
Преноси звекет путање С већег на мањи точак Врти се круг
Подиже терет У бесконачни космос Знак памтим и бројим 7
Љуљамо се безбрижно и лако Наш лет је и кратак и дуг

Светлост понире Гравитација је напустила земаљски корак
Смејемо се иза завесе На сцени смо с маском озбиљног лица
Зупци штанцују рупице Ушивамо дугмад Да закопчамо фрак
Путем се креће масовна сцена Људи пролазници Сеоба птица

У два века човек је срео свој лик Гледао филм пун смрти и крви
Мирисао барут Вадио челик из утробе Зарађивао црни хлеб
Зупчаник је бивао све већи У тешкој индустрији одливак први
Покреће грдосију Успешни подухват Цивилизацијски жљеб

[Три поља видокруга]

Велики терет је дигнут Бродови плове свемиром Висина је
Човек хода испод куполе Рендген снима површину воде
Сребрно светло далеко Лебди непозната звезда Сателит је
Зачуђеност покрива лице Механизам мери сенку слободе

Физиономија у огледалу се мења Прошао је познавања час
Изнова се јавља Са свим борама и белегом изнад образа
Понављам учитавање гримасе Видим зелено око Чујем глас
У крви је много отпада Глосар непознатих знакова и израза

Стране света јури грабљивица Крст конца Кормило реп окрене
Три поља гледа Препреку надлети Брзином канџи у скоку
Плен осмотри Два низа зуба у зупчаник претвори Покрене
[Ухватили смо језу мрежњаче Савладали трећи капак на оку]

[Птице]

Периодни систем гризе Птице кљују жице Металну кору хлеба
Повраћају бакар Олово Црни прах На пољу леже зарђале машине
Подиже се шибље Жива трава Јаблан растом проби опну неба
Птице Широких крила Круже над земљом Простором тишине

ВРАБАЦ

На голој грани врабац покућар Дозива у окриље дрена
Тресе се лоптица перја Ветром одевена У белом дану
Летачи немиром Израњају из пејзажа Поворка украшена
Сањарим Устајем Померам завесу Јурим грамзиву врану

Светлост из кревета ноћи Подрхтава Пуцкета линија леда
Весељак Глас постојања у крошњи јабуке окачен Цвркуће
Скривени испод стрехе Вире Дозивају чувара птичјег реда
Скупљач зрневља и светлуцавих звезда Лети око куће

Преображен предак хода бос Јури ветар Снежне вејавице
Демијург Укршта линије Травке мота у облицима прстена
С јатом врабаца У љубави ухваћен часак Звук танке жице
У жбуњу ерос узнесен С траком поврх главе Боје кестена

Жене певају бестидне свадбене песме Хор на клади стоји
Зелену фризуру чешља девојка С косом пролећног биља
Врабац вије над колибом А над невестом женик се зноји
Свирала покреће игру сватова Вино лије трпезом обиља

Édith Piaf пева [Због живота Радости] Ни за чим не жалим
Вито се диви грумењу живота Руљи смеха Лиром поете
Круном кићен Образом и стомаком Жбун перјани хвалим
У смеђем капуту Круг загаситог ока Види радознало дете

 

СВРАКА

Направи птицу од папира Од светлуцавог жутог зрака
Играча на жици претвори у сенку тела Стас у пируету
Слику прозрачне сцене покрени Распрши илузије страха
Отвори врата Пронађи црвену јабуку Подари овом свету

Веселица украшена зеленим перјем Девојци на раме слете
Кошуљу белу закопча до врата Огрну кратки црни капут
Човечјем расту налик Линије шаке крсти Прстима плете
Мисијом слободара Сликар приказа акварелом водени пут

Ђавоље крештање у башти се јави На врху стабла платана
Лепршају крила Веслањем Слете на ограду Руга се и клати
Држи украдено сунце Набијено на копље Крвари жар рана
Узех огањ Подигох светиљку изнад главе Да се небу врати

Невеста с лампом у постељи снева игру свраке Обред ноћи
Поскакују гости Тресу кућу од блата Љуљају високе гране
Јата круже изнад гнезда Расте стомак Љубав чаробне моћи
Пупчана врпца Здравац црвени Везује тело да у живот стане

Водим белог коња Киша сипи Кваси косу Гаси ватре Загрљај
Сврака крилима покри гвоздени кревет Светло свеће згасну
Крупне очи прате дугачки реп Из мрака доносе свемира сјај
Нечист за јело Седмокрака Радознала Промиче пољем у сну

 

ДЕТЛИЋ

Не видим те Кријеш се вижле Умотан перјем у смолу крајолика
Чврстим кљуном у дрво космоса кројиш Круг обележен метром
Дубиш на високом прагу Показујеш како настаје дупља велика
Срце стабла пулсира Из јастука испада иверје Ношено ветром

Гротескна је улога Шарен посао Ватреним перјем призива сушу
Дугачки језик Извлачи испод коре црве Изговара шаљиве брзалице
Скупља мраве Ватру пљувачке гута Чисти непца Просветли душу
У ископане џепове Без исповести Скрива тајне Подле смицалице

Свирале и птице хармонијом звукова У три гласа стварају стих
Бубањ у зеленој шуми покреће плес страсти Њишу се сенке тела
Изглед лица Округли цвикери крију тамом стакла Сјај очију тих
Исплетен венац смиља Моравом плови Постељица рађања врела

С дрвећа падају љуске јаја Детлићи пурпуром красе небески свод
Земаљска ојача кост У облаку Дугине боје откривају природни след
Столар вештином и алатом Висок бор обгрли Длетом дуби брод
Доживе 21 век Засече дрво Отвори кошницу да потече липов мед

Храст на хоризонту сломи олуја Посрну старина Муњом погођен
Претури се гнездо и шупљина Уз прасак небо паде Детлић излете
Узрујан тражећи склониште Затече затворено легло у коме је рођен
Гвоздени клин искочи Расковником откључа врата Разумом узлете

 

КРЕЈА

Данас је слетела птица Хода боса Снује круг плави
Лепа попут других лаких летилица Вртешка нека
Из кратког кљуна не пусти гласа Мимиком се јави
Избаци стидљиви језик Долете кроз дрвеће из далека

Надметала се креја звиждањем Песмом радости у гори
У отимању венца славе Претворише је у крешталицу
И би јутро Шарена врана Показа да уме да говори
Рашири бела плаветна пера Лакомислен поглед на лицу

Оштри Промукли крик се чује на своду даљине Речи завета
Куца полуга машине оловна слова Ђавољег духа плен
Запад не живи овде На истоку је Промењена страна света
Препис старе књиге Ново рухо Својата крадљивац надарен

Креја опонаша оно што чује и звекет лименке ношен ветром
Саставља мелодије детлића ласте врапца и људски глас
На Виску Самоуки створитељ Рукује чудотворним метром
Одевен у ружичасто и смеђе перје Показује горди стас

Креја носи жир у ниском лету Лепезом додирну ваздух
Вежбач на разбоју Окрену око осе затегнуту линију узице
Положи зеленкаста пегава јаја У градини цвета милодух
Птичји свет направи грају Голубице славуји кос грлице

 

КРАГУЈ

Јаким крилима крагуј махну Елипсу ваздуха претвара у ветар
Окомито лети Крилата птичурина Правцем снопа источника
Оштрим видом уходи пут вијугав Крик плена односи у етар
Извијено тело изнад земље лебди На заласку пламеног видика

Стражар испред куће лежи на боку Прати лаки полет грабљивице
Са огњишта Вихором подигнут пепео лети Расипањем у беспућа
Сунце у бунар пада Ухваћено канапом Зрном кукурузне удице
Кликтање оборено штапом Стрмоглави се у крлетку врбовог прућа

Летилица распоном крила Видиком кружи Линијом крстарења
Повезом На рукавици дебеле коже Заповест кратку чује Глас вође
Повратком Слеће на пружену руку Кроз кишу расутог камења
Господару приноси утву златокрилу У сласт до костију да оглође

Ниче говори [Ко није птица не треба да се надноси над понором]
Крагуј брзином стреле шестари Хвата и кида здрав плен и стрвине
Спреман у ваздух да зарони Оштри кљун и канџе Огрнут одором
Деспот Стефан Високи на коњу Пролази пут слутње Луг и стрмине

Обедоваше деспот Стефан На висове липових шума изађе да јаше
На удивљење је изводио лов јаребица [Узео крагујца на руку своју]
Слабост га ухвати Нагиба се на страну Као да с коња пада Дозиваше
Смртно блед испусти душу Крагуј невидом Изгуби стас Живу боју